Povratak korenima: Alen Pongrac o životu u Švajcarskoj i povratku u Srbiju
Alen Pongrac, poreklom iz Apatina, proveo je mnoge godine u Švajcarskoj, zemlji koja je često viđena kao idealno mesto za život. Međutim, on i njegova supruga Sanja, zajedno sa dvoje dece, odlučili su da napuste Švajcarsku i vrate se u Srbiju. Ova odluka, koja je iznenadila mnoge, objašnjena je u video poruci koju je Alen podelio na svom YouTube kanalu. Kroz svoju priču, Alen je želeo da pokaže da život u inostranstvu, posebno u Švajcarskoj, nije onakav kakvim ga mnogi često doživljavaju.
Odluka koju nije bilo lako doneti
Za Alena i Sanju, odluka da se vrate u Srbiju bila je daleko od jednostavne. Mnoge godine su proveli u Švajcarskoj, gde su izgradili stabilan život, pa su morali pažljivo da razmotre sve prednosti i mane života u inostranstvu. Ipak, ključni faktor u njihovoj odluci bilo je porodično blagostanje i dobro poslovno priliku koja se pojavila. Alen je naveo da su se odlučili za povratak jer je dobio fantastičnu poslovnu ponudu, koja im je omogućila da investiraju u svoj rodni kraj, Apatin.
Ovaj korak smatraju pravim, jer su shvatili da im život u Švajcarskoj, iako naizgled savršen, nije omogućio potpunu sreću. Alen je čak rekao da je za njega povratak u rodnu zemlju početak iznova – ali na pozitivan način, jer će tamo moći da izgrade život prema vlastitim vrednostima i željama.
Život u Švajcarskoj: stvarnost iza slike
Iako je Švajcarska često viđena kao sinonim za idealnu destinaciju, Alen je objasnio da je svakodnevni život u ovoj zemlji daleko od savršenstva. On je, naime, bio vrlo kritičan prema nekim aspektima života u Švajcarskoj, koju je nazvao „banana državom“. Iako sa svim svojim visokim standardima i prelepim pejzažima, Alen je istakao da je život u Švajcarskoj bio pun stresa, nesigurnosti i iscrpljujućeg rada.
Na pitanje o tome šta mu je najviše smetalo, Alen je istakao da su radni dani u Švajcarskoj bili predugi i naporni, što je ozbiljno ugrozilo njegovu sposobnost da se posveti porodici. Njegovo iskustvo života u Švajcarskoj uključivalo je svakodnevnu trku od jutra do večeri, što je smanjilo vreme koje je mogao provesti sa suprugom i decom.
Nedostatak podrške i neslaganje sa vaspitnim praksama
Jedan od ključnih razloga za povratak u Srbiju, kako je Alen objasnio, bio je nedostatak podrške za decu. U Švajcarskoj su, naime, bili potpuno sami i nisu imali nikog ko bi im pomogao u brizi o deci. Roditeljski i socijalni sistem u Švajcarskoj nije pružao onakvu podršku kakvu su Alen i Sanja očekivali.
Pored toga, u Švajcarskoj je Alen bio veoma nezadovoljan vaspitnim praksama koje su se primenjivale u školama i vrtićima. Na primer, jedan od trenutaka koji je Alena duboko potresao bio je kada su od njegovog sina tražili da se obuče u žensko odelo, a od njegove ćerke u muško, u okviru eksperimenata sa rodnim identitetom koji je smatrao neprirodnim i zbunjujućim za decu. Roditeljima je bilo jasno da ovakve prakse nisu u skladu sa njihovim vrednostima, pa je to bio jedan od ključnih faktora koji je ubrzao njihovu odluku da se vrate u Apatin.
Još jedan problem bio je visok trošak za čuvanje dece. Alen je naglasio da bi plaćanje za ovu uslugu značilo da bi im čitava plata otišla na obezbeđivanje čuvara za decu, što je finansijski bilo neodrživo.
Radni dani bez smisla i neostvareni snovi
Alen je, iako je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu, završio u poslu kamiondžije, koji nije želeo da radi do kraja svog života. Iako je to bio samo privremeni posao, koji mu je omogućio da preživi, brzo je shvatio da mu takav radni dan, sa minimalnim slobodnim vremenom, nije pružao ispunjenje ni kao osoba ni kao otac. Posebno je teško bilo tokom zimskih meseci, kada su dani bili još duži, a umor je bio neizbežan.
Povratak u Apatin: novi početak
Iako su Alen i njegova porodica znali da ih čekaju mnoge teškoće, povratak u Apatin bio je za njih prava odluka. Zajedno su napustili Švajcarsku, dali otkaze na poslu i krenuli ka novom životu u Srbiji, u svom rodnom kraju. Odluka o povratku bila je vođena ljubavlju prema porodici i željom da svojoj deci obezbede srećniji i stabilniji život. Alen je, u svom videu, završio sa rečima: „Porodica Pongrac ide za Srbiju!“
Za njega je sada najvažniji cilj da svojoj deci pruži srećan i spokojan život i da im, u skladu sa sopstvenim vrednostima, obezbedi budućnost u kojoj će se osećati voljeno i poštovano.
