Stevo Selak je čovek raznih interesovanja politikolog, pisac, vajar i samoprozvani motivacioni govornik iz Banjaluke tvrdi da je tri puta prešao prag između života i smrti. Njegova ispovest, ispunjena neobičnim i gotovo nadrealnim iskustvima, ostavlja snažan utisak jer u njoj otkriva kako mu je klinička smrt iz temelja promenila pogled na svet.
U mladosti je prošao kroz ozbiljne zdravstvene izazove, uključujući i dva tumora, koje je, kako kaže, uspeo da pobedi. Njegovo najneobičnije iskustvo dogodilo se kada su ga, posle jednog teškog zdravstvenog stanja, već spremali za sahranu. Proveo je 24 sata u mrtvačnici, a zatim se, na iznenađenje i lekara i porodice, vratio u život. To je bio trenutak koji je za njega predstavljao pravo čudo.
- Nedugo zatim, preživeo je novu nesreću – upalio je u vrelu vodu i zadobio teške opekotine po celom telu. Njegov otac Jovan je kasnije prepričavao da Stevo tada nije disao, niti govorio, ali da su uspeli da ga spasu. Kao da to nije bilo dovoljno, tri godine kasnije pao je u komu i u njoj proveo više od dvadeset dana. Sećanje na buđenje iz kome ostalo mu je duboko urezano: osećaj kao da je bio u raju, okružen anđelima i devojčicama u belim haljinicama, uz zujanje koje je ispunjavalo uši.
Lekari mu nisu davali šansu da doživi ni 12. rođendan, ali Stevo je uspeo da ne samo preživi, već i da završi vojnu školu u Sarajevu. Treći put suočio se sa kliničkom smrću sa 23 godine, dok je živeo u Trebovljanima kod Gradiške. Prestao je da diše, pao u komu, i doživeo još jedno iskustvo koje opisuje kao prelepo – lebdenje bez bola, uz munjevito smenjivanje slika iz celog života.
Najemotivniji trenutak nastaje kada mu se u tim slikama pojavi supruga Goga, žena koju duboko voli i s kojom ima trojicu sinova. U tom trenutku, sve staje. Osjećaj tuge i žaljenja što je ostavlja samom u ovom svetu bio je, po njegovom verovanju, razlog zbog kojeg se vratio. Taj snažan emotivni impuls, kako tvrdi, vratio mu je život.
- Stevo kaže da čvrsto veruje u Boga, jer, kako navodi – “bio sam kod njega”. Od malena je voleo da čita svete knjige, a njegova iskustva izvan fizičkog sveta dodatno su učvrstila njegovu veru. Posebno šokira tvrdnjom da tačno zna kada će umreti. Obrazovan je, sa dve završene visokoškolske ustanove, i autor je knjige u kojoj piše o budućnosti Evrope do 2046. godine.
Ono što ga najviše obeležava jeste opis svetlosti koju je video tokom iskustava smrti. Govori o njoj kao o čistoj ljubavi – svetlosti koja ne smeta očima, iako je intenzivna. Prikazani su mu događaji iz celog života, pa čak i oni koje je pokušavao da zaboravi – poput trenutka kad je kao mladić pregazio zeca na putu. Kajanje koje je osetio tada ga je, kaže, stiglo i na drugoj strani.
Takođe opisuje kako je video ljude u raju, ali ih nije mogao dotaći. U toj dimenziji, kaže, povratnicima nije dozvoljeno da fizički kontaktiraju druge. Seća se i slične priče o jednoj doktorki koja je doživela kliničku smrt i pokušala da zagrli svoje dete, ali joj je anđeo rekao da to nije dozvoljeno jer se mora vratiti nazad na zemlju.
Posle svih ovih događaja, Stevo je odlučio da se odrekne poslovnog uspeha i materijalnog bogatstva. Napustio je svoj biznis, povukao se iz trke za novcem i okrenuo životu po Jevanđelju. Danas se trudi da prenese poruke koje mu je, kako kaže, sam Bog poverio.
Jedan od najdubljih osećaja krivice u životu nosi zbog abortusa koji je njegova supruga imala tokom rata u BiH. U tom teškom periodu nisu imali ni osnovna sredstva za život, već su imali jedno dete, i nisu mogli da izdrže još jedno. Ipak, misao o tom nerođenom detetu, koje bi danas imalo oko 27 ili 28 godina, i koje je možda bila curica, ne prestaje da ga proganjaNa kraju svega, Stevo veruje da u raju dobijamo sve što poželimo – ali samo ako do tamo stignemo sa čistim srcem i iskrenim pokajanjem.
