U današnjem članku pričamo o neverovatnom iskustvu poznatog trubača Dejana Petrovića, koji je doživeo tešku saobraćajnu nesreću na praznik Svetog Ilije, 2. avgusta, i iz nje izašao bez povreda, što sam pripisuje upravo zaštiti ovog sveca. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na ovaj dan slave Svetog Iliju, koji je poznat kao čudotvorni zaštitnik i ima brojne običaje posvećene njemu.
- Dejan je tog dana krenuo iz Beograda prema Užicu, uprkos tome što je osećao veliki umor od prethodnih napornih dana i nastupa. On je otvoreno priznao da je bio svestan svog stanja, ali je ipak odlučio da vozi. Na putu kroz Ovčar banju, umor je postao nepodnošljiv i shvatio je da više ne može da nastavi. Planirao je da stane i odmori, ali sudbina je htela drugačije.
U trenutku dok je prolazio kroz tunel, Dejan je zaspao za volanom. Tunel je, kako kaže, donekle ohladio unutrašnjost automobila, što je verovatno dodatno ublažilo zamor, ali je istovremeno doveo do toga da izgubi svest dok je vozio. Vozio je u snu, a da toga nije bio ni svestan, dok se nije probudio u trenutku kada je vozilo počelo da izlazi iz tunela i da udara u betonske stubove. Auto je prevrnuo i survao se u duboku provaliju, okrećući se nekoliko puta.
U tom trenutku Dejan je imao jasne i snažne misli — sećao se svoje ćerke Jovane i osećao tugu zbog mogućnosti da je nikada više neće videti. Uprkos svemu, u poslednjem trenutku uspeo je da se probudi i reaguje. Savio je volan da bi ublažio udarce, a potom je otvorio šiber i skočio iz automobila dok je još bio u provaliji.
Dejan je opisao da je završio na mestu koje nije jezero, već zapravo mulj i glib, i da je svestan da bi ga to mesto moglo zatrpati ukoliko upadne dublje. Imao je veliki strah od vode i molio se Bogu da ga ne odvede tamo. Ipak, zahvaljujući nekoj nevidljivoj sreći i pomoći Svetog Ilije, uspeo je da izađe iz te opasne situacije.
- Iz dubine provalije gledao je prema manastiru Vavedenje i video monahinje koje su stajale i gledale u njegovom pravcu, ali ga nisu mogle videti ili čuti. Njegove misli bile su ispunjene paranojom — pomišljao je da je možda mrtav ili da ga nema, jer niko nije odgovarao na njegove pozive i vapaje za pomoć.
Na sreću, jedan prolaznik je primetio Dejana i odmah potrčao da mu pomogne. Čovek ga je pitao da li je dobro, a Dejan nije mogao da odgovori jer je bio u šoku. Taj čovek mu je pomogao da ugasi motor automobila kako se ne bi zapalio. Zajedno su lomili šiber kako bi Dejan mogao da izađe iz vozila i dođe na sigurno.
- Kada su konačno izašli na magistralu, Dejana je preplavio talas adrenalina. Počeo je da se nekontrolisano trese, nije mogao ni cigaretu da zapali ni da popije vode. Tog trenutka, shvatio je koliko mu je život zapravo bio u opasnosti i koliko je zahvalan što je preživeo.
Sve kroz šta je prošao Dejan Petrović predstavlja primer kako se snaga vere i nebeska zaštita mogu manifestovati u najtežim trenucima. On je sam istakao da je to bila intervencija Svetog Ilije, jer se nesreća dogodila upravo na dan velikog praznika posvećenog ovom svecu. Bez te duhovne pomoći i „srećne slučajnosti“ kako je sam rekao, ishod bi bio tragičan.
Ovaj događaj podseća koliko je važno slušati sopstveno telo i znake koje nam šalje, naročito kada je reč o umoru i bezbednosti u saobraćaju. Uprkos upozorenjima, ponekad nas život stavi u situacije gde nas upravo naizgled male stvari i nevidljive sile mogu spasiti od nesreće.
Dejanova priča inspirisala je mnoge i pokazala koliko su duhovnost i vera važni u svakodnevnom životu. Sveti Ilija, kao simbol zaštite i snage, ostaje jedan od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj tradiciji, a priče poput ove samo potvrđuju njegov značaj.
Zahvaljujući svom iskustvu, Dejan je još jednom potvrdio da je život nepredvidiv, a istovremeno dragocen. Njegova zahvalnost Svetom Iliji i Bogu pokazuje duboku povezanost sa verom i nadom, koje ga nisu izneverile čak ni u najtežim trenucima. Ova priča je podsećanje svima nama koliko su verovanje, nada i zahvalnost snažni saveznici u životu.
Kroz sve što se dogodilo, Dejan je ostao ne samo nepovređen, već i snažniji, sa jasnim uverenjem da su ga štitile nebeske sile. Njegov oporavak i pripovedanje ove nesreće podstiču na razmišljanje o životu, rizicima i važnosti pažnje i vere.
Na kraju, njegova iskustva ukazuju na to koliko je bitno poštovati praznike, tradiciju i svetitelje, jer ponekad njihova zaštita i čuda dolaze baš onda kada je najpotrebnije. Takođe nas podsećaju da je u najtežim trenucima važno verovati i imati nadu, jer nikada ne znamo kada će nas upravo ta vera spasit
