U današnjem članku govorimo o važnosti oftalmološkog pregleda kod dece, naročito u četvrtoj godini života.
Mnogi roditelji ne primete male promene u vidu deteta, naročito kada su u pitanju razrokost ili stručno strabizam, stanje koje može dovesti do ozbiljnih problema poput slabovidosti. Ove promene su često toliko sitne da ih laičko oko ne može prepoznati, a neliječene mogu trajno ograničiti detetove mogućnosti, čak i u odabiru budućeg zanimanja.
- Dr Nada Milić, oftalmolog, naglašava da je strabizam prisutan kod oko pet odsto dece, što je čest razlog zbog kojeg roditelji dovode svoje mališane na pregled. Interesantno je da je strabizam deset puta češći kod dece nego neke ozbiljne bolesti poput epilepsije ili dijabetesa tip 1. U prvim mesecima života može biti normalno povremeno skretanje oka, ali ako ono traje nakon trećeg meseca ili je trajno, to je jasan znak da je potreban pregled.
Lako je uočiti kada je ugao razrokosti veliki, ali problem nastaje kada je vrlo mali. Takve su promene često nevidljive roditeljima, ali mogu dovesti do značajnog smanjenja vidne oštrine i razvoja slabovidosti. Upravo zbog toga je presudno da svako dete obavi pregled u četvrtoj godini, jer se vid razvija do sedme ili osme godine, a najveći potencijal za razvoj vidnih funkcija postoji upravo do četvrte godine. Tada je dete već sposobno da verbalno sarađuje tokom pregleda, što olakšava dijagnostiku. Ukoliko u porodici postoji nasleđe strabizma, pregled bi trebalo uraditi mnogo ranije, čak do druge godine života. Genetska predispozicija igra značajnu ulogu i procenjuje se na oko 30%.
Rad s decom je specifičan i ne može svaki oftalmolog raditi dečje preglede jer je dečje oko drugačije od oka odrasle osobe. Pregled uključuje posebno određivanje vidne oštrine pomoću testova prilagođenih uzrastu deteta. Ovo je ključno za otkrivanje slabovidosti, razrokosti, kao i drugih refrakcijskih i očnih problema. Pored toga, vrši se procena položaja očiju i ustanovljava se da li oba oka skreću istovremeno ili samo jedno, što ukazuje na slabiji razvoj vida na tom oku.
Posebno važan deo pregleda je testiranje stereo vida, odnosno trodimenzionalnog vida, koji predstavlja najviši stepen vidnog razvoja. Njegovo prisustvo ukazuje da nema problema u zajedničkom gledanju oba oka. Deca koja nemaju stereo vid doživljavaju svet ravno, što može kasnije uticati na njihove sposobnosti i ograničiti ih u nekim zanimanjima. Takođe, za precizniju dijagnostiku koristi se širenje zenica specifičnim kapima, jer se kod dece u dubini oka nalazi snažan mišić koji može izazvati lažne očne mere poput dioptrije.
- Postoje različite vrste razrokosti: konvergentna, gde oko skreće ka unutra i predstavlja najčešći oblik, i divergentna, gde oko skreće ka spolja. U sklopu divergentne najčešća je intermitentna razrokost, koja se javlja povremeno, najčešće kada je dete umorno, prehlađeno ili pospano.
Razlozi za pojavu strabizma mogu biti različiti. Često su to faktori kao što su prevremeno rođenje, neurološki problemi, razlike u dioptriji između očiju, kao i organska oboljenja oka poput katarakte, zamućenja rožnjače ili čak tumora.
- Lečenje strabizma može biti konzervativno ili hirurško. Konzervativna terapija podrazumeva nošenje naočara, korišćenje flastera na oku (terapija okluzijom), retko primenu kapi ili prizmatskih naočara. Cilj je uspostaviti dobru vidnu oštrinu na oba oka. Kada je potrebna operacija, ona se izvodi mikrohirurški i podrazumeva slabljenje ili jačanje očnih mišića ili promenu njihovog pripoja. Cilj je da se oči poravnaju u paralelan položaj kako bi se omogućio razvoj binokularnog i stereo vida.
Roditelji često pitaju da li se strabizam leči laserom, ali laser se u ovom slučaju ne koristi. Operacija se obavlja čim su ispunjeni svi potrebni uslovi, a uspešnost je visoka – oko 85 do 90%. Deca se danas mogu operisati već pre prve godine života ukoliko je to potrebno. Postoperativni tok je bezbolan i ne izaziva traumu kod deteta.
Nakon operacije ponekad je potrebno nastaviti nošenje naočara ili flastera, zbog čega je važna dobra saradnja roditelja i lekara. Nekada je neophodno i više operacija da bi se postigao željeni rezultat. Važno je znati da operisana razrokost može ponovo da se pojavi tokom života, iako nije moguće predvideti kada i da li će se to dogoditi.
Neliječena razrokost može dovesti do teške slabovidosti, koja je jedan od najčešćih uzroka trajnog smanjenja vidne oštrine. Pored vidnih problema, ove tegobe mogu izazvati i dublje psihološke posledice, kao što su problemi sa čitanjem u školi, motoričke teškoće, kao i kasnija ograničenja u profesionalnom izboru. Osim funkcionalnog problema, strabizam može biti i estetski izazov, koji se nekad može rešiti samo nošenjem naočara ili flastera.
Sve navedeno jasno pokazuje koliko je izuzetno važno da roditelji pravovremeno dovedu dete na oftalmološki pregled, jer rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet detetovog života i sprečiti trajne posledice.
