Neke majke se nikako ne mogu pomiriti sa činjenicom da je njihov sin odrastao i da želi da stvori vlastitu porodicu sa ženom koju je izabrao a ova iz naše priče je prešla sve granice.
Moj svadbeni dan je počeo kao što je svaka mlada zamišljala – u radosti, uzbuđenju i ljubavi, okružena porodicom i prijateljima. Međutim, sve se promenilo čim su vrata crkve otvorena i svekrva je ušla. Njena prisutnost nije bila samo neobična – bila je šokantna. Naime, svekrva je odlučila da bude kuma na mom venčanju, što je već samo po sebi bilo izuzetno, ali to nije bilo sve. Došla je u beloj haljini. Da, beloj haljini koja je izgledala kao da pripada mladi, a ne nekome ko je došao kao gost na venčanje svoje snaje.
U tom trenutku sam pomislila da je ovo samo još jedan od njenih pokušaja da bude u centru pažnje. Iako sam osećala uznemirenost, nisam želela da pokvarim dan. Mislila sam da to nije ništa strašno. Svekrva je uvek bila osoba koja voli da kontroliše stvari, a ovo je samo bio njen način da to ponovo uradi. Međutim, kada je ona na ceremoniji bukvalno uzela moj bidermajer iz ruku i stala pored mene, to je bilo više nego što sam mogla da podnesem. Celo venčanje je postalo igra u kojoj je ona želela da svi pogledi budu usmereni na nju.
Tada su stvari postale još gore. Nakon što smo izgovorili zavete, došao je trenutak kada je sveštenik postavio tradicionalno pitanje: „Ima li neko nešto protiv ovog braka?“ Ništa me nije moglo pripremiti na ono što je usledilo. Moja svekrva je podigla ruku, a onda glasno izgovorila: „Protivim se. On je moj jedini sin i nisam spremna da ga dam drugoj ženi. Sine, hajde kući. Koja je svrha ovog braka?“
- Tišina je zaronila crkvu. Gosti su zbunjeni gledali u nas. Neko je čak počeo da se smeje, ali nije bilo smeha koji bi mogao da ublaži zapanjujući trenutak. Možda nisam znala šta da kažem, ali nisam želela da šutim. Srce mi je bilo ispunjeno besom, ali nisam želela da sve bude još gore. Tada mi je sinula ideja koja je mogla da zaustavi ovu neverovatnu situaciju. Smireno sam se okrenula prema svojoj svekrvi i rekla joj: „Hvala vam, gospođo, nisam znala da je ovo i vaše venčanje. Da li želite da stanete pored mene i izgovorite zavete umesto mene?“
Pogledali su me svi. Tišina je bila toliko teška da je svaka reč postala jasnija nego ikada. Svekrva je pocrvenela. Bilo je jasno da nije očekivala ovaj odgovor. Njene reči su bile oštre i punile su prostoriju besom. „Kako se usuđuješ da se šališ na moj račun!“ viknula je. Ali ja sam bila smirena, nisam je izazivala, već sam joj ponovo objasnila da nije u pitanju šala. Bilo je vreme da shvati da nije ona ta koja kontroliše moj brak.
U tom trenutku moj muž, koji je do sada stajao pored nje, napokon je progovorio. Njegov glas je bio miran, ali pun odlučnosti. „Mama, dosta je,“ rekao je čvrsto, a svi su bili zatečeni. „Ovo je moj izbor. Volim je i želim da provedem život s njom. Ako zaista želite da budete deo mog života, morate da poštujete moj brak.“ Gosti su počeli da klimaju glavama u znak podrške. Sveštenik je mirno stajao, čekajući da se situacija smiri.
Moja svekrva nije imala šta više da kaže. Njene oči su bile pune suza. „Samo sam želela da te zadržim,“ rekla je tiho, gledajući sina. „Plašila sam se da ću te izgubiti.“ Moje srce je bilo ispunjeno saosećanjem prema njenoj tugi, ali sam znala da je vreme za promene. Pristupila sam joj polako i rekla: „Ne gubite ga. Dobijate i mene. Ali morate da me pustite da budem njegova žena, a ne vaš protivnik.“
Nakon nekoliko trenutaka tišine, svekrva je klimnula glavom i otišla nazad na svoje mesto. Venčanje je nastavljeno, ali atmosfera je bila drugačija. Gosti su počeli da razgovaraju sa mnom, postavljali pitanja o našem životu, o našem braku, o tome kako se snalazimo. Nikada pre nisam imala osećaj da se moram pravdati.
Na svadbenom prijemu, svekrva mi je prišla i tiho mi dala bidermajer. „Treba da bude kod tebe,“ rekla je. Tada sam shvatila da je situacija prešla prag. Nije bilo više straha, nije bilo više loših emocija. Bilo je to nešto što je pokazalo poštovanje i priznanje, čak i ako nije dolazilo u potpunosti od nje.
Prošavši kroz ovu situaciju, shvatila sam da sam prešla prvu prepreku mog braka. Zajedno s mužem, zajedno s njegovom porodicom, shvatila sam da je najvažnije da ljubav i poštovanje vladaju, a ne ego, i da svaki brak mora biti zasnovan na uzajamnom poštovanju. Sada sam bila sigurna da možemo proći kroz bilo šta, jer smo postavili temelje na kojima ne može ništa da se uruši.
