U današnjem članku upoznajemo jedno od najzanimljivijih i najlepših afričkih plemena Himba, koje živi u severozapadnoj Namibiji, u surovom kraju poznatom kao Kunene. Ono što ih čini izuzetno posebnim nije samo njihova jedinstvena kultura, već i njihov izgled, stil života i neobična higijenska praksa.
U društvu koje retko koristi vodu, ljudi iz ovog plemena odišu prirodnom lepotom i prijatnim mirisom, što izaziva divljenje širom sveta.Pripadnici plemena Himba poznati su po tome što se retko kupaju, ali i pored toga, njihova koža miriše prijatno, bez upotrebe sapuna ili šampona. Njihov fizički izgled je ono što često ostavlja najjači utisak – i muškarci i žene tradicionalno nose suknje od životinjske kože i idu u toplesu, dok odrasle žene oblače kožne ogrtače i kožne čarape koje ih štite od ugriza otrovnih životinja. Ta estetska jednostavnost dodatno doprinosi njihovom prirodnom šarmu.
- Himbe su uspešno naselile surovu regiju Kunene i uprkos nepovoljnoj klimi, razvili su stočarska carstva. Gaje ovce i koze, a bogatstvo se meri količinom stoke koju poseduju. Takođe se bave uzgojem kukuruza i prosa, a proizvode poput mesa i mleka smatraju najkvalitetnijima. Svoje proizvode razmenjuju za brašno, med i bilje, dok gotovinu dobijaju samo povremenom prodajom stoke.
Ipak, najveći izazov s kojim se suočavaju je suša. Voda je toliko dragocena da su uveli pravilo po kojem samo muškarci mogu da je koriste za ličnu higijenu. Ovo pravilo je oblikovalo i specifične prakse među ženama.
Dok savremene žene širom sveta troše bogatstvo na kozmetiku, Himba žene sve potrebne sastojke za negu pronalaze u prirodi. Njihov najpoznatiji preparat je otijze – pasta od životinjske masti i crvenog okera, koja se koristi za hidrataciju kože, zaštitu od klime, pa čak i za uklanjanje dlačica. Otjize nije samo kozmetički proizvod, već simbol povezanosti sa zemljom, jer crvena boja asocira na krv i tlo – izvore života u njihovoj zajednici.
Zanimljiv je i njihov način održavanja higijene bez vode. Himba žene se kupaju u dimu. U posudu stave tinjajući ugalj i začinsko bilje, a zatim se nadviju nad dim i čekaju da znoj krene da se sliva niz telo. Ova praksa, koliko god neobična delovala, ne samo da osvežava telo, već i ostavlja prijatan miris koji misionari potvrđuju.
- Uloga frizura u njihovoj kulturi je od posebne važnosti. Kosa jasno odražava bračni status, godine i socijalnu poziciju. Muškarci nose jednu pletenicu dok su samci, a kada se ožene, frizura se menja. Žene imaju složene frizure koje se menjaju sa godinama – devojčice nose dve pletenice, dok se u pubertetu kosa prebacuje preko lica, a stilovi postaju sve kompleksniji.
Rodne uloge su strogo podeljene – muškarci učestvuju u odlukama sela i bave se stokom, dok žene obavljaju gotovo sve fizičke poslove: sređuju kuću, donose drva i vodu, obrađuju zemlju, muze krave, kuvaju, prave nakit i vode brigu o deci. I pored toga, Himba žene odišu snagom, dostojanstvom i lepotom.
Njihov duhovni život je duboko ukorenjen u animizmu. Vrhovno božanstvo zove se Mukuru, a komunikacija s precima ostvaruje se preko dima svete vatre koja stalno gori u svakom selu. Veruju da iz dima mogu saznati čak i ko se u selu zaljubio, a vatra ih vodi kroz život mudrim savetima predaka.
Brak i roditeljstvo takođe imaju posebnu simboliku. Himba muškarac obično ima dve žene, a devojčice se udaju već sa deset godina, iako je ta praksa zakonom zabranjena. Pravo članstvo u zajednici žene stiču tek kada rode dete. Njihov pogled na začeće je duboko poetičan – veruju da dete bira roditelje, a kada žena poželi da postane majka, odlazi u šumu, gde kroz meditaciju „čuje pesmu“ deteta koje želi da se rodi. Tu pesmu zatim prenosi partneru i zajedno je pevaju pre začeća, a uče je i babice koje je pevaju prilikom porođaja. Pesma deteta ostaje s njim zauvek.
Uprkos tradicionalnom načinu života, pleme Himba ne izbegava kontakt s drugim kulturama. Spremni su da prihvate nove trendove, ali nikada ne zaboravljaju ko su. Njihov balans između tradicije i otvorenosti čini ih jednim od najdinamičnijih naroda današnjice.
