U današnjem članku otkrivamo zanimljivu priču o poreklu i značenju reči vampir, jedne od retkih reči sa ovih prostora koja je postala globalno prepoznatljiv pojam i ušla u sve svetske jezike bez prevoda ili zamene.
- Ovaj izraz ne samo da je zadržao svoju izvornu formu, već je i postao neizostavan deo svetske kulturne baštine, naročito u literaturi, filmu i popularnoj kulturi.Iako mnogi na pomen reči vampir automatski pomisle na Transilvaniju i ozloglašenog grofa Drakulu, istorija ovog pojma daleko je dublja i, što je posebno značajno, neporecivo vezana za srpski jezik i tradiciju. Transilvanijski vladar Vlad Cepeš, poznat po svojoj okrutnosti, često se uzima kao inspiracija za horor roman “Drakula” irskog autora Brema Stokera, ali direktne veze između njih zapravo nisu dokazano potvrđene.
Ono što jeste sigurno jeste da je vampir jedina srpska reč koja je zadržala svoj oblik u gotovo svim jezicima sveta. Poreklo ovog pojma vodi nas duboko u slovensku mitologiju. Prema nekim lingvističkim tumačenjima, reč vampir razvila se iz oblika upir, koji potiče od složenice o+pyr, što u prevodu znači “nije spaljen”. Ova konstrukcija ima duboko značenje u slovenskoj pogrebnoj praksi jer su stari Sloveni spaljivali svoje mrtve, verujući da oni koji nisu prošli kroz taj ritual mogu da se vrate među žive i nanose zlo živima.
U srpskoj tradiciji, verovanje u vampire i vukodlake prisutno je još od 13. veka. Prvi pisani tragovi o tim verovanjima pronađeni su upravo u ovom periodu, a zatim i kasnije, u Zakoniku cara Dušana iz 1349. godine. U članu 20 tog zakonika izričito se pominju “vrači koji tela mrtvih spaljuju”, što potvrđuje da je strah od povampirenja bio ozbiljno shvaćen i u pravnim okvirima tog vremena.
Jedan od najranijih i najpoznatijih slučajeva povampirenja koji je izazvao pažnju javnosti i zvaničnih vlasti dogodio se 1727. godine. Glavni akter bio je Pavle, srpski hajduk iz jedne varoši, koji je navodno posle smrti posećivao meštane, daveći ih u snu. Nakon nekoliko misterioznih smrti, meštani su odlučili da otvore njegov grob. Njegovo telo je bilo očuvano, pa su mu probili srce kocem, a zatim ga i spalili.
- Ipak, slučaj koji je definitivno proslavio reč vampir širom sveta desio se dve godine ranije, 1725. godine, u srpskom selu Kisiljevo, danas u opštini Veliko Gradište. Tu je preminuo Petar Blagojević, a ubrzo nakon njegove smrti još devet osoba umrlo je u kratkom roku. Na samrti su svi tvrdili da im je pokojni Petar dolazio noću, davio ih i sisao im krv. Ove tvrdnje bile su dovoljne da se otvori njegov kovčeg. Prema tadašnjim izveštajima, telo mu je bilo u savršenom stanju, a u ustima je imalo svežu krv. Kada su mu zabili kolac u srce, krv mu je potekla iz nosa i ušiju. Na kraju je spaljen, a oficir koji je nadgledao ceo postupak poslao je detaljan izveštaj u Beč.
Taj dokument izazvao je senzaciju u tadašnjoj štampi i među naučnicima, što je označilo početak evropske opsednutosti vampirima – poznate i kao “vampirska histerija” koja se proširila Srednjom Evropom tokom 18. veka. Upravo iz tog perioda datira i masovno preuzimanje reči vampir u nemački jezik, a odatle se proširila i u druge evropske jezike, uključujući francuski, engleski, italijanski i ruski, zadržavajući gotovo identičan izgovor i značenje.
Kao što pokazuju istorijski zapisi i lingvističke analize, reč vampir nije samo element narodnog folklora, već i autentičan jezički trag koji je srpski narod ostavio svetskoj kulturi. Danas se ona koristi univerzalno, u literaturi, filmovima, serijama, pa čak i video-igrama, gde simbolizuje večnu borbu između života i smrti, dobra i zla, svetla i tame.
Kroz vekove, figura vampira razvijala se i menjala, ali ono što je ostalo isto jeste fascinacija koju ova mitska bića izazivaju kod ljudi. Upravo zbog tog snažnog uticaja, reč vampir ostaje večni svedok srpske kulturne baštine, zabeležen ne mastilom, već strahom i legendama
