Osobe koje su u braku i koje žive dugo zajedno uglavnom misle da znaju sve jedno o drugome a često se ispostavi da to nije istina. Žena iz naše priče je na muževoj sahrani saznala nešto nevjerovatno.
Jelena je stajala pored groba svog muža, Marko, pokušavajući da upije sve što se dešavalo. Bez suza, bez reči, samo pogled koji je lutao po licima drugih, tražeći smisao u svemu što se dogodilo. Nakon toliko godina provedenih u braku, na dan kada je sahranjivala svog muža, shvatila je da nije izgubila samo njega — već da je čitav njen brak bio zasnovan na laži koju tek treba da otkrije.
- Njene misli bile su preplavljene dok je stajala tamo, okružena tužnim licima ljudi koji su došli da oda počast. U tom trenutku, Jelena je primetila malu devojčicu, oko devet godina, sa pletenicama u kosi, obučenu u stari kaputić, držeći crvenu ružu u rukama. Devojčica je stajala sama, posmatrajući grob, a u njenim očima bile su suze koje Jelena nije mogla da zanemari. Pošla je ka njoj, osećajući nešto duboko u stomaku, nešto što nije mogla da objasni. Pitala je devojčicu da li zna koga sahranjujemo, i odgovor koji je dobila promenio je njen svet. Ta devojčica joj je rekla da je ovo njen tata.
Jelena je stajala u šoku. To ime, Marko Petrović, bio je njen muž. Tek tada je shvatila da je celokupna slika njenog života bila iskrivljena. Uplašena i zbunjena, pogledala je devojčicu i shvatila da je sve što je znala o svom mužu bilo samo deo veće tajne. Devojčica je rekla da je došla sa svojom majkom, ali majka nije želela da priđe, bojala se da će je ljudi osuđivati.
Jelena nije mogla da shvati šta se dešava. Žena koja je decenijama bila njena najbolja prijateljica i partnerka u životu sada je postala nepoznata, a sve to kroz oči male devojčice koja nije bila samo žrtva, već je bila i ključ u ovoj celoj zagonetki. Devojčica joj je ispričala da joj je otac, Marko, govorio da ruža simbolizuje ljubav i da je obećao svojoj ženi da će joj doneti crvenu ružu ako mu nešto krene po zlu. Jelena je uzela tu ružu, shvatajući da nije samo pretrpela gubitak svog muža, već i da nije imala pojma o stvarnoj istini.
Nakon što je tog dana provela u tišini, Jelena je odlučila da traži odgovore. Pokušala je da sazna nešto više o tom životu kojeg je njen muž vodio, životu koji je bio ispunjen lažima. Pitala je ljude iz njegovog života, ali niko nije mogao da joj ponudi objašnjenje. Ipak, čula je ime – Ana, žena koja je nekada radila sa njenim mužem. Iako je Jelena bila iznervirana, znala je da mora da ode da bi saznala istinu.
Kad je stigla do zgrade u kojoj je Ana živela, srce joj je bilo ispunjeno nesigurnošću. Pokucala je na vrata, a Ana joj je tiho otvorila. Stan je bio jednostavan, ali uredan, a na polici su stajale fotografije, među kojima je bila i ona sa njenim mužem i devojčicom. Jelena je postavila pitanje na koje je već znala odgovor, a Ana je iznela istinu koja ju je slomila. Otkrila joj je da su se ona i Marko ljubili, da je ona bila trudna s njim, ali da su njihovu vezu prekinuli previše brzo, pod prijetnjama, ucjenama i prijetnjama njegovom porodicom.
Jelena je bila u šoku. Iako je bila povređena, shvatila je da je Marko zaista voleo svoju decu, da nije želeo biti u situaciji u kojoj je bio. Onda je saznala da je devojčica, koju je srela u groblju, zapravo bila njegova ćerka. Ta istina je bila prelomna u njenom životu, jer je shvatila da nije samo izgubila muža, već je izgubila i deo svoje prošlosti.
Ona je saznala istinu i u tom trenutku donela odluku da se stara o devojčici, koja je bila deo njenog života. Prošla su meseci kada je Jelena redovno posjećivala Milu, devojčicu koja je ostala bez majke i bez života koji bi mogao da je usreći. Ponosna na sebe, Jelena je bila spokojna i mirna, jer je devojčici dala ljubav koju nije imala u prošlom životu. Ta ljubav koju je pružila deci, ljubav koja ju je na kraju ispunila, nije bila samo ljubav prema svojoj prošloj vezi, već ljubav prema nečemu stvarnom i važnom.
