U današnjem članku govorićemo o životnoj drami kroz koju je prošla Biljana Sečivanović, poznata pevačica koja se publici predstavila kroz muzičko takmičenje “Zvezde Granda”. Njena životna priča mnogo je dublja od svetla reflektora i sjaja pozornice.
Iza osmeha koji viđamo na sceni krije se žena neiscrpne snage, emotivne dubine i ogromnog bola. Iako je često delovala kao stabilna i odmerena osoba, sudbina joj je zadala udarac koji bi malo ko mogao da izdrži. Taj trenutak, koji je istovremeno bio početak i kraj, zauvek je obeležio njeno postojanje.
- Naime, samo nekoliko sati pre nego što je donela na svet svog sina Matiju, stigla je najstrašnija moguća vest – njen sestrić Nikola, sin rođene sestre, izgubio je bitku sa teškom bolešću. To što je trebalo da bude najlepši dan u njenom životu, pretvorilo se u dan crnine i tuge. U jednom dahu je postala majka i izgubila voljeno biće. Emocije koje su je preplavile bile su nespojive – sreća i neopisiva tuga u istom trenutku. Nije mogla da se raduje životu koji je stvorila, jer je smrt uzela drugo mlado biće iz njene porodice.
Kako je kasnije priznala u jednoj ispovesti, dan kada je saznala za sestrićevu smrt zauvek je ostao urezan u njenoj duši. Bila je sama, daleko od najbližih, kada su joj javili da Nikola nije izdržao. Ljudi iz njenog okruženja primili su poziv, a ona je odmah naslutila šta se dešava. Počela je da urla, glasno i iz dubine duše, ne mogavši da zaustavi bol koji je provalio iz nje. Te noći nije mogla da zaspi. Njen um i telo bili su u stanju šoka. Ubrzo zatim, počeli su trudovi. Porodila se u svetu koji joj je bio stran, bez ijedne bliske osobe pored sebe, dok je duša plakala za izgubljenim detetom koje je gajila kao svoje.
Posebno bolno za Biljanu bilo je to što svake godine, kada njen sin Matija slavi rođendan, ona u mislima obnavlja trenutak kada je saznala da Nikola više nije živ. Taj datum više nikada neće moći da proslavi u potpunoj sreći. Uvek će, kako kaže, taj dan biti podeljen – između života i smrti, svetla i tame, radosti i tuge.
- Njena trudnoća nije bila nimalo laka. Zbog operacije grlića materice, bila je u rizičnom stanju tokom cele trudnoće. Ipak, uprkos savetima lekara i brizi okoline, nije mirovala. Do sedmog meseca je aktivno nastupala, balansirajući između profesionalnih obaveza i sopstvenog zdravlja. Upornost i snaga koje je pokazivala u tim mesecima samo su još jedan dokaz koliko je hrabra i odlučna. Međutim, ono što je dodatno otežavalo njeno stanje jeste činjenica da je sve to vreme njen sestrić prolazio kroz pakao borbe sa teškom bolešću.
Biljana je bila uz Nikolu do samog kraja. Iako trudna, nije se odvajala od njega – kupala ga je, hranila, pazila. Bila je druga majka, prijatelj, anđeo čuvar. Gledati ga kako trpi bolove, a ne moći da mu pomogne, bilo je nešto što je najviše lomilo iznutra. Ipak, nije odustajala, nije pokazivala slabost pred njim. Trudila se da bude jaka, da mu pruži podršku dokle god može. Neposredno pred porođaj morala je da se vrati u Austriju, gde je i planirala da rodi, ali joj je taj odlazak slomio srce – osećala je da ga ostavlja u najtežem trenutku.
Nikolina bolest bila je nemilosrdna, a lekovi koje je uzimao – izuzetno jaki. Iako mlad, borio se kao lav. Nije želeo da odustane, davao je nadu i onima oko sebe. Ali, ni sve Biljanine molitve ni ljubav koju mu je pružala nisu bile dovoljne da ga spasu. Vest o njegovoj smrti stigla je dok je ona čekala da postane majka. Tada su se dve krajnosti spojile – smrt i rođenje, bol i ljubav, kraj i početak.
Danas, iako je prošlo vreme, rane ne zaceljuju. Biljana ne krije da su te slike i dalje žive u njenim mislima. Svaki put kad pogleda sina, seti se i Nikole. Ta dva deteta, jedno koje je došlo, a drugo koje je otišlo, zauvek će biti povezana u njenom srcu. I dok je Matija svetlost njenog života, Nikola ostaje senka tuge koja je prati, tiho i neumoljivo, iz godine u godinu.
