Ljubav koja prevazilazi granice – Priče o Albankama koje su pronašle sreću na Pešteru
Pre skoro 19 godina, tačnije 15. jula 2006. godine, Vera Matović postala je prva srpska snajka koja je iz Skadra došla u malo selo Buđevo na Pešteru. Njenu odluku da se preseli u Srbiju nije pokrenula samo želja za boljim životom, već i želja da izgradi svoju porodicu. U tom procesu, Vera je pronašla ljubav i sreću, a s vremenom je odlučila da dovede i svoju sestru Violetu, želeći da joj pomogne u potrazi za životnim partnerom. Ove priče o životima Albanki u Srbiji pokazuju da ljubav, zaista, ne poznaje granice.
Kreiranje doma i porodice
Vera je za medije jednom prilikom ispričala da je srećna i zahvalna što je uspela da izgradi svoju porodicu. „Srećne, hvala Bogu, imamo petoro dece. Troje ona, dva ja. Ima svega“, rekla je Vera za Prvu. Kada je, nakon osnivanja porodice, već imala stabilan život, odlučila je da sestru Violeta pozove da je prati. Kako bi joj olakšala život, Vera joj je objasnila kako izgleda život u sjeničkom kraju i upoznala je sa lokalnim običajima.
Violeta je, sa druge strane, prihvatila sestrin poziv i preselila se u Buđevo. Iako je bila pripremljena na izazove života na selu, nije mogla ni da pretpostavi da će pronaći ljubav u najneobičnijem obliku. Uskoro je počela da se zaljubljuje u svog devera, što je bila potpuno neočekivana situacija. Uprkos svemu, njihov odnos je bio harmoničan, a i oni su kasnije imali svoju decu. Violeta je priznala da joj je bilo mnogo lakše nego Veri jer ju je sestra dobro pripremila za sve izazove života u selu.
Život na selu nije lak, ali donosi sreću
Violeta je istakla kako je na selu težak život, ali i dodala da onaj ko je vredan i posvećen brzo nauči sve što je potrebno za opstanak. „Na selu mora da se radi, nije lako, ali ko je vredan, on i nauči“, rekla je ona, podsećajući na važnost rada i truda koji su nužni da bi se stvorio stabilan život. Iako su obema sestrama početci bili teški, ni jedna od njih ne žali što je došla u Srbiju i stvorila svoj dom na Pešteri.
Slične sudbine drugih Albanka
Nedaleko od sestara Matović, u istom selu Buđevo, živi i Ljulja Novčić, poreklom iz Albanije. Ljulja se pre 17 godina udala za Marka Novčića i sa njim ima troje dece. Iako je prvobitno želela da se uda bliže svom kraju, okolnosti su bile takve da je njen život odveo u Srbiju. Srećna je sa svojim mužem, ali ističe kako je život na selu težak, jer je rad od jutra do mraka nezaobilazan.
U Višnjevu, selu udaljenom dvadesetak kilometara od Buđeva, živi i Mira Krivčević, takođe poreklom iz Albanije. Mira je sa svojim mužem Vukićem već više od 13 godina, a njihova ljubav je osnova za život i porodicu. Iako mnogi ljudi sumnjaju u odluku da napuste svoju domovinu, Mira nije kajala zbog svoje odluke da se preseli u Srbiju. „A jok, ne, ne“, bila je njena jasna i odlučna reakcija na pitanje da li se pokajala što je došla. Mira sa ponosom ističe kako je veoma uspešna u poljoprivredi, jer poseduje devet krava, bika i junice, a svoj rad u proizvodnji sira smatra vrlo zadovoljavajućim.
Povratak života u Buđevo
Iako je selo Buđevo dugo bilo pusto, sa mnogo neženja koji nisu mogli da nađu žene spremne da žive u ovom težem delu Srbije, sa vremenom se situacija promenila. Muškarci su u želji da stvore porodice počeli da traže sreću u Albaniji, i to se pokazalo kao vrlo isplativ potez. Ove žene nisu samo promenile živote svojih partnera, već su i revitalizovale selo. Buđevo je ponovo postalo živo, a dečija graja odjekivala je ulicama.
Jedan od značajnih efekata ovih brakova je obnovljena škola u Buđevu. Nakon više od decenije, vrata škole su ponovo bila otvorena, a od 12 učenika, njih 11 je bilo rođeno upravo od strane Albanki. Ovo je jasan dokaz da su brakovi i porodice koje su se formirale kroz ove mešovite brakove postale ključni faktor za opstanak i razvoj seoskih zajednica na Pešteri.
Zaključak: Ljubav koja briše granice
Priče o Albankama koje su se preselile na Pešteru pokazuju koliko ljubav može da bude moćna u prevazilaženju granica, razlika i izazova. Stereotipi o životima koje ljudi vode u ruralnim delovima Srbije polako nestaju, jer ove žene svojim radom i posvećenostima dokazuju da je moguće stvoriti stabilan i srećan život čak i u najizolovanijim delovima zemlje. Bez obzira na sve poteškoće, one su svojim primerom pokazale da ljubav i porodica ne poznaju prepreke, a njihova hrabrost i odlučnost zaslužuju da budu ispričane i proslavljene.
