Način vaspitavanja u različitim kulturama može značajno da se razlikuje, a to je jasno postalo očigledno i u iskustvima Vesne, žene koja je 20 godina radila u Danskoj kao dadilja. Kroz svoja iskustva, ona je imala priliku da uporedi vaspitavanje u Danskoj sa onim u Srbiji, što je dovelo do brojnih zapažanja o prednostima i manama oba pristupa.
Uvod
Vesna je provela značajan deo svog života kao dadilja u Danskoj, gde je imala priliku da odgaja i bude bliska sa decom. Njeno iskustvo u Danskoj je otkrilo mnoge razlike u načinu vaspitavanja, kako u odnosu na Srbiju, tako i u širem evropskom kontekstu. U početku, Vesna nije imala potpunu predstavu o tome kako se vaspitavanje razlikuje, ali je kroz godine rada stekla jasnu sliku o tome kako roditelji i deca funkcionišu u Danskoj.
Razlike u vaspitavanju
Vesna je istakla da je prvo što je primetila bila sloboda koju deca imaju u Danskoj. Iako su danski roditelji posvećeni obrazovanju i razvijanju različitih veština kod svoje dece, oni nisu skloni prekomernim ograničenjima ili kaznama. Deca imaju pravo da izražavaju svoje emocije i ponašaju se slobodno, što je uočila kroz ponašanje devojčice koju je čuvala. Na primer, ako bi devojčica želela da legne na pod u belom odelu ili da skače na javnom mestu, roditelji se ne bi ljutili ili kritikovali. Ovo je potpuno suprotno od ponašanja koje se često može primetiti u mnogim zemljama, gde roditelji insistiraju na tome da deca uvek budu “dobro ponašana” i “uredna”.
Međutim, u Danskoj postoji i jaka podrška roditelja kada je u pitanju obrazovanje. Devojčica koju je Vesna čuvala učila je tri jezika: dansku, englesku i nemačku, i to je bilo nešto što je bilo uobičajeno i za mnogu decu. Ovaj trilingvizam nije bio prisiljen, već je bio deo svakodnevne komunikacije u porodici. Kombinacija jezika kod kuće bila je sasvim prirodna, pa je devojčica često mešala jezike tokom razgovora, prelazeći sa danskog na nemački, pa na engleski.
Raspored i životni ritam
Vesna je detaljno opisala svoj radni dan, koji je bio vrlo strukturiran, ali sa velikim akcentom na kvalitetan i balansiran život. Njeno jutro je počinjalo u 7:30, a već u 8:05 je bila na putu sa devojčicom do škole. Zatim bi imala vremena za obavljanje kućnih poslova ili rad na svojim obavezama. Iako je život bio prilično užurban, Vesna je istakla da je u Danskoj postojala jasna granica između vremena provedenog u obavezama i onog koje je bilo rezervisano za opuštanje, kao što su vikendi.
Vikendi su bili vreme kada su često išli na izlete, kupovine ili čak putovali u Nemačku ili Norvešku. Ovaj način života odražava vrednosti Danske, gde se putovanja, razmena iskustava i slobodno vreme smatraju izuzetno važnim za sve članove porodice.
Prednosti i mane danskog vaspitavanja
Vesna ističe nekoliko ključnih prednosti danskog sistema vaspitavanja. Jedna od njih je sloboda izražavanja koju deca imaju. Roditelji u Danskoj, iako ozbiljno posvećeni obrazovanju, ne nameću preterane restrikcije, a deca imaju pravo da istražuju i razvijaju se bez stalnog straha od kazni.
Međutim, postojale su i neke negativne strane. Na primer, kada je devojčica bila starija, Vesna je primetila da je često pokazivala napade besa i histerije, naročito prema svojoj majci. U jednom trenutku, devojčica je čak udarala svoju majku pesnicama, što je Vesna pokušala da spreči. Iako su roditelji u Danskoj vrlo tolerantni i otvoreni, Vesna je imala osjećaj da nije bilo dovoljno kontrole ili discipline u određenim situacijama, što ju je zbunjivalo.
Takođe, deca su često preopterećena brojnim obavezama. Devojčica koju je čuvala imala je širok spektar aktivnosti, od plivanja, tenisa, kung fu-a, do klavira. Ove aktivnosti su bile važan deo njenog života, a sve su ih predložili roditelji, verujući da je važno da se dete razvija u mnogim pravcima.
Zaključak
Razlike u vaspitavanju u Danskoj i Srbiji mogu biti prilično velike, ali je važno razumeti da ni jedan sistem nije savršen. Danski model vaspitavanja nudi mnogo slobode i samostalnosti deci, ali ponekad može da rezultira i preopterećenjem, pa i nekom vrstom emocionalne dezorijentacije. S druge strane, srpski model vaspitavanja, iako možda stroži i sa više naglaska na discipline, može pružiti stabilniji okvir za razvoj dece.
U svakom slučaju, ključ uspešnog vaspitanja leži u ravnoteži između slobode, discipline, ljubavi i podrške, a svaki sistem ima svoje prednosti i izazove.
