On je bježao od bračnog života, a ona protjerana iz svoje zemlje, upoznali su se negdje u stranoj zemlji i započeli ljubavnu vezu, priča je to o navodnoj aferi slavnog Mome Kapora i princeze Jelisavete Karađorđević.
Iako je bio duboko posvećen svojoj porodici, njegov neprestani nemir i ljubav prema umetnosti nisu mu dozvoljavali da se skrasi. Mnoge od njegovih najlepših književnih dela nastale su upravo iz dubokih emocija prema ženama koje su mu tokom života pružale ljubav i inspiraciju. Ipak, brak sa Anom nije potrajao. Na kraju, završava se zbog Ljiljane Todorović, žene za koju Kapor, kako je sam tvrdio, “gubi glavu”. Samo godinu dana nakon njihovog upoznavanja, Momo se razveo i oženio Ljiljanom, sa kojom je delio jednu strastvenu i bezuslovnu ljubav.
Ljiljana je bila za Momi sve – partnerka koja mu je pružala podršku i poštovanje, a on ju je obožavao, često je zvao “ljubavi”, i njihova ljubav bila je ispunjena svakodnevnim izjavama o odanosti. Njegov pogled na nju bio je divljenja, i voleo je da je ponosno gleda dok ga ona vozi. Međutim, i pre Ljiljane, Momo Kapor je bio poznat po svojim ljubavnim avanturama i prevarama, o čemu svedoči knjiga Aleksandra Đuričića “Kaporova školica”. U ovoj knjizi, Đuričić otkriva detalje iz života Mome Kapora koji se tiču njegove navodne ljubavi prema Jelisaveti Karađorđević, što je postalo jedno od najpoznatijih urbanih mitova.
Kada je Momo Kapor boravio u Njujorku tokom 1970-ih, stvarao je u prijateljevom studiju i ostvarivao kontakte sa mnogim umetnicima tog vremena. Njegova veza sa Njujorkom bila je duboka i trajan je utisak na njegov umetnički rad, jer je tamo stekao mnogo više iskustva nego tokom celog svog života u Beogradu. Njujork je za njega bio mesto života, prepuno inspiracije, umetnosti i slobode. Ovaj period Kapor je iskoristio da se posveti svom dečačkom snu o umetnosti, ali i da istraži prestižne njujorške događaje, kao što je luksuzni party kod Nine Rozenvold na Petoj aveniji. Tamo se, kako piše u njegovim memoarima, dogodio susret sa Jelisavetom Karađorđević, princezom iz Jugoslavije, koji će imati trajan uticaj na njegov život.
Priča o tom susretu počela je prilikom zabave kada je Momo, u trenutku dosade, nosio bedž sa natpisom “KISS ME I’M SERBIAN”. Tom prilikom mu je prišla tamnokosa lepotica u crnoj haljini, koja je bila izuzetno lepa, a na njenom izgledu se isticao duboki izrez njene haljine. Njena neposrednost i duhovitost su odmah započeli razgovor, tokom kojeg je Momo saznao da je ona Jelisaveta Karađorđević, princeza Jugoslavije. Ovaj susret, koji je imao magičnu notu, duboko je uticao na Kapora, te je u tom periodu počeo da piše roman „Zoe“, koji je bio inspirisan upravo tom pričom.
Roman “Zoe” je postao izraz Kaporove unutrašnje borbe i kreativnosti, u kojem je pretočio svoja osećanja prema Jelisaveti, ali i prema Njujorku i slobodi koju je tamo doživeo. Kapor se vratio u Beograd, gde je svoja sećanja i iskustva iz tih godina pretvorio u književnu stvarnost, stvarajući likove i atmosferu koja je postala deo kulturnog nasleđa tog vremena. Njegova strastvena veza sa Jelisavetom Karađorđević postala je predmet mnogih spekulacija i ostavila je trag na njegovoj umetnosti i životu.
Međutim, različite verzije događanja iz tog vremena bile su prisutne i u pričama koje su o Kaporu pričali ljudi u njegovoj okolini. Predrag Nešković, slikar i blizak prijatelj Mome Kapora, podelio je svoje sećanje na Kaporovu strastvenu vezu sa Jelisavetom, opisujući kako je Momo bio uzbuđen i ispunjen emocijama tokom tog perioda. Ipak, princeza Jelisaveta, u svojim sećanjima, nije delila potpuno isti utisak. Ona je navela da su se videli samo jednom i da je komunikacija između njih bila ograničena, s obzirom na jezičku barijeru.
Zaključak: Momo Kapor je kroz svoj život prolazio kroz brojne emotivne promene koje su oblikovale njegov rad i umetnički izraz. Njegove ljubavne avanture, strastvene veze i umetnički rad, duboko povezani s njegovim unutrašnjim nemirom i željom za slobodom, ostavili su neizbrisiv trag u njegovom književnom stvaralaštvu. Kroz likove koje je stvorio, ali i kroz svoje lične susrete i veze, Kapor je ostavio umetnički nasleđe koje će trajati i dalje inspirisati mnoge.
