U današnjem članku donosimo priču o Odri Bakeberg, ženi čiji je nestanak 1962. godine uzburkao malu zajednicu u Reedsburgu, saveznoj državi Viskonsin, a koja je tek nakon više od šest decenija otkrila istinu o svom odlasku.
Njena sudbina bila je obavijena velom misterije, dok se porodica i nadležni godinama nadali odgovoru. Danas, posle 62 godine, otkriva se da je Odri samovoljno napustila svoj dom, bez ikakve prisile, otmice ili zločina.Iako je nestala još davne 1962. godine, tek sada je otkriveno da je taj potez bio njen lični izbor. Nije želela da otkriva u kojoj saveznoj državi danas živi, ali je jasno istakla da se ne kaje zbog svoje odluke. Bez ikakvog straha ili nesigurnosti, govorila je o prošlosti kao o nečemu što je ostavila iza sebe, donoseći sopstvenu odluu da krene novim putem.
- Detektiv Ajzak Hanson, koji je početkom ove godine odlučio da ponovo otvori ovaj slučaj, odigrao je ključnu ulogu u rasvetljavanju cele priče. Njegova posvećenost i pažljivo ponovno pregledanje starih dokaza, zajedno sa intervjuima svedoka, doveli su do novih tragova. Presudna uloga u pronalaženju Odri pripala je podacima sa Ancestry.com naloga njene sestre. Ti podaci omogućili su pristup umrlicama, popisima i raznim drugim dokumentima, koji su vodili ka jednoj adresi.
Kada je Hanson stupio u kontakt sa lokalnim šerifima iz te oblasti, zamolio je da neko proveri adresu i potvrdi da li osoba koju traže tamo živi. Već deset minuta kasnije, telefonirao mu je nepoznat broj – bila je to sama Odri. Razgovarali su 45 minuta. Prema njegovim rečima, tokom razgovora je zvučala spokojno i sigurno u svoju odluku. Nije bilo ni traga nervozi, strahu ili pokajanju.
“Mislim da je jednostavno odlučila da napusti sve i krene iz početka,” rekao je Hanson. Dodao je da mu se činilo da nije gledala unazad, niti žalila zbog toga što je uradila. Njene reči bile su pune odlučnosti i unutrašnjeg mira.
Zvanično saopštenje šerifove kancelarije u okrugu Sauk u Viskonsinu takođe potvrđuje da je tada dvadesetogodišnja Odri svojom voljom napustila dom, i da nema elemenata kriminala niti nasilja u njenom nestanku.
- Prema svedočenju dadilje, koje se nalazi i u evidenciji Ministarstva pravde Viskonsina, tog dana su njih dve stopirale do Medisona, a zatim nastavile put autobusom do Indijanapolisa u Indijani. Tamo je dadilja poslednji put videla Odri kako se udaljava niz ulicu, nestajući iza ugla autobuske stanice. To je bio poslednji trag koji je javnost imala sve do danas.
Na sajtu Čarli Prodžekt, koji se bavi nestalim osobama, nalazi se podatak da se Odri veoma mlada udala za Ronalda Bakeberga – imala je svega oko petnaest godina. Taj brak bio je, kako se navodi, pun problema, konflikata i optužbi za fizičko zlostavljanje. Nije iznenađenje da je upravo to moglo biti okidač za njenu odluku o odlasku.
U vreme njenog nestanka, podnela je i zvaničnu prijavu protiv supruga, optužujući ga da ju je tukao i pretnjama ugrožavao njen život. Upravo na dan kada je odlučila da podigne svoju poslednju platu iz fabrike u kojoj je radila, izgubio joj se svaki trag.
Iako je njen slučaj decenijama bio otvoren kao moguća otmica ili čak ubistvo, sada je konačno jasno da se radilo o ličnom izboru žene koja je odlučila da pobegne iz toksične sredine i pokuša da pronađe novi život. Možda je najfascinantnije što se, uprkos decenijama ćutanja, njen glas vratio ne sa tugom, već s mirom – bez žaljenja i sa osećajem da je učinila ono što je morala kako bi preživela.
Priče poput ove podsećaju nas koliko su lične odluke često skrivene iza tišine i koliko može vremena proći pre nego što se otkrije prava istina. U ovom slučaju, to je bio izbor jedne mlade žene da pobegne, ne od života – već od onoga što ju je gušilo. Danas, ona je primer kako čovek, čak i u tišini, može pronaći svoj mir.
