U današnjem članku govorimo o životu srpske manekenke Anike Božić, rodom iz Sremske Mitrovice, koja je privukla pažnju javnosti ne samo svojim izgledom i karijerom, već i udajom za milijardera Jusufa al Saraja, sa kojim ima sina.
Njena životna priča oslikava spoj različitih kultura, luksuza i ličnog senzibiliteta, kroz svakodnevicu koju vodi između Pariza i Egipta.U Parizu, Anika i njen suprug poseduju stan u centru grada, dok u Egiptu borave u vili na samoj obali mora. Ove dve lokacije nisu samo geografski udaljene, već i estetski i funkcionalno različite.
- Upravo to Anika smatra izazovom i privilegijom, jer oba prostora nude jedinstveni doživljaj života. Stan u Parizu raspolaže sa brojnim sadržajima: prostranim salonom, kuhinjom, trpezarijom, spavaćim sobama sa kupatilima, terasom, baštom, barom na otvorenom, kao i garažom i dodatnim prostorijama za osoblje. U egipatskoj vili, pored osnovnog salona i više spavaćih soba sa sopstvenim kupatilima, nalazi se i biblioteka u izgradnji.
Iako uživa u luksuzu, Anika ističe da nije željela da njeni domovi izgledaju kao izložbeni saloni, već kao prostori koji odražavaju njenu ličnost i potrebe. Posebno je ponosna na činjenicu da je enterijer stana u Parizu uredila sama, oslanjajući se na godine prikupljenih knjiga i fotografija o dizajnu. S druge strane, za uređenje vile u Egiptu zaslužna je njena svekrva, koja se profesionalno bavi enterijerom. Anika naglašava da su za nju detalji od ključnog značaja – ne samo u uređenju doma, već i u modi, kojom se bavila kroz karijeru. U njenom svetu, detalji čine suštinu dizajna, bilo da se radi o komadu nameštaja, boji zida ili modnom dodatku.
Vreme u Egiptu uglavnom provodi pored bazena, gde njen sin najviše uživa, jer ima priliku da bude napolju i u kontaktu s prirodom. U Parizu, svi članovi porodice koriste svaki deo doma ravnomerno, čime je prostor maksimalno funkcionalan. Iako je fizički daleko od Srbije, Anika priznaje da joj najviše nedostaje domaća kuhinja. Sa nostalgijom se seća recepata svoje bake, ali i priznaje da nije nasledila kulinarski talenat, niti ima dovoljno vremena da se njemu posveti. Međutim, kada su u pitanju kućni poslovi, tu dolazi do izražaja njena priroda perfekcioniste – svaki prostor u kojem boravi mora biti besprekorno organizovan i čist.
- U jednom trenutku, Anika i njen suprug razmišljali su da započnu posao sa nekretninama, ali je pandemija COVID-19 njihove planove zaustavila. Mnoge ideje su morale da budu odložene, što nije bilo lako, ali su to prihvatili kao neizbežan deo globalne situacije.
Zanimljivo je i to da su je mediji u Srbiji nazvali “arapskom princezom”, naziv koji je, kako sama kaže, počeo kao metafora, ali je vremenom postao sinonim za njen identitet u javnosti. Anika taj epitet ne shvata lično, već ga vidi kao odraz društvenih percepcija prema ženama koje se udaju za uspešne muškarce. U jednom od svojih intervjua, podsetila je na predavanja profesora Čupića, koji je govorio o socijalnim klasama i tome kako se najbrže prelazi iz jedne klase u drugu upravo putem braka.
Ona se dotakla i statistika koje pokazuju da su najbogatije žene na svetu svoj status stekle uglavnom putem porodice ili muževa, a ne sopstvenim radom. Uprkos sve većem broju žena na visokim pozicijama, razlika u platama između polova i dalje postoji, što dodatno usložnjava napore žena da se dokažu na jednak način kao muškarci. Upravo zato joj nije neobično što su mediji najviše pažnje posvetili tome za koga se udala, a ne onome što je sama postigla.
Za kraj, Anika ističe da takav pristup nije nešto što je usmereno samo ka njoj, već se generalno odnosi na sve žene. Smatra da se društvene norme moraju menjati kako bi se postigla prava ravnopravnost i priznanje za individualna dostignuća žena. Njena priča, iako obavijena luksuzom i pažnjom javnosti, zapravo nosi poruku o tome koliko je važno da se žena u svakom društvu vrednuje po svom znanju, trudu i integritetu, a ne isključivo kroz prizmu njenog braka.
