Zbog ljubavi je gledala smrti u oči, preživela ledenu reku i logor: A reči svoje bake će pamtiti dok je živa

U današnjem članku ispričaću vam jednu priču o ljubavi koja prevazilazi sve prepreke, o hrabrosti i veri u slobodu, koja se odvijala pre više od tri decenije, ali je i danas jednako dirljiva.

Kamelija je mladalačka devojka koja je na samom početku odraslog života izgubila sve što joj je bilo drago – porodicu, dom, posao, i suočila se s opasnošću za svoj život. Rođena 1967. u jednom rumunskom selu, odrasla je u uslovima teške oskudice i represije, pod čvrstom kontrolom režima Nicolae Čaušeskua. Svakodnevni život bio je obeležen strogim restrikcijama, nestašicom hrane i stalnim strahom zbog tajne službe, Sekuritate, koja je svuda nadzirala i kažnjavala bilo kakav otpor.

• U tom nemilosrdnom okruženju, gde su ljudi bili prisiljeni da skrivaju svoje misli i gde je svaki gest mogao biti razlog za hapšenje ili goru kaznu, Kamelijin život je tekao mirno, ali bez ikakve slobode. Nije bilo mesta za snove, a nada za bolji život činila se dalekom. Ipak, sudbina je htela drugačije kada je na svom 20. rođendanu upoznala Vladu, deset godina starijeg muškarca iz Srbije. On je vikendom dolazio u Rumuniju prodavati robu i ubrzo su njih dvoje započeli vezu koja će ih povezati zauvek. Njihova ljubav brzo je rasla, ali okolnosti su bile surove: brak s osobom iz druge zemlje bio je gotovo nemoguć zbog zakona i državne kontrole.

Kamelija je, uprkos svemu, bila uporna. Iako su je obaveštavali da nikada neće dobiti dozvolu za brak, nije odustajala. Sve to dovelo je do hrabrog i opasnog plana – prelaska Dunava koji je predstavljao granicu između života u diktaturi i nade u slobodu. Svakodnevno je vežbala plivanje i pripremala se za momenat bekstva, svestan da je pred njom možda smrtonosni izazov. Vlada je pronašao još dvoje ljudi spremnih da beže, i zajedno su krenuli u mračnu i ledenu noć, sa verom da ljubav i hrabrost mogu da pobede i najteže prepreke.

Plivanje kroz hladan Dunav nije bilo samo fizičko iskušenje već i borba sa sopstvenim strahom. Jedan od saputnika imao je napad panike i želeo da odustane, ali su ga drugi bodrili da nastave. Uprkos ledenoj vodi i opasnostima koje su dolazile od granične policije koja je imala pravo da puca na njih, Kamelija je izdržala zahvaljujući snazi koju je pronalazila u maloj molitvi koju joj je ostavila baka. Kada je stigla na srpsku obalu, umesto spokoja dočekalo ju je još mnogo neizvesnosti, ali ljubav i volja da nastave dalje nisu popuštale.

• Nakon što su zajedno prešli reku i stigli do sigurnosti, usledili su novi izazovi. Kameliju su ubrzo uhapsili u Sloveniji zbog ilegalnog prelaska granice i završila je u zatvoru, dok je Vlada delio njenu sudbinu. Iako su bili uhapšeni, prema njima je pokazana razumevanje i poštovanje, jer nisu bili kriminalci, već ljudi koji su bežali od represije. Nakon zatvorske kazne, Kamelija je prebačena u prihvatni centar u Srbiji gde je čekala intervju s inspektorima UN, koji je odlučivao o njenoj sudbini – da li će dobiti politički azil ili biti vraćena u Rumuniju.

U tom centru, okružena ljudima u istoj nevolji, Kamelija se osećala kao da je potpuno bezvredna u očima birokratije. Neki su padali u očaj i pribegavali čak i samopovređivanju, ali ona je ostala čvrsta u svojoj odluci da ostane sa Vladom u Jugoslaviji. Nakon četiri naporna dana čekanja, konačno je dobila dozvolu pod uslovom da se venča sa Vladom u narednih mesec dana. Sudbonosno “da” izgovorila je na kraju godine, zatvarajući jedan bolni i neizvesni period svog života, ali i otvarajući vrata novoj, slobodnoj budućnosti.

Godinu dana kasnije, režim u Rumuniji je pao, a Kamelija se vratila kući da se ponovo okupi sa porodicom. Iako je izgubila baku koja joj je ostavila molitvu, osetila je istinsku sreću i slobodu, ne samo za sebe, već za sve koji su do tada živeli u strahu i zatvoru. Sa Vladom su nastavili zajednički život u Srbiji, dobili dva sina koji su odrasli u srećnoj porodici i ostvarili svoje snove, putujući slobodno i nikada više ne morajući da beže plivajući preko reke.

Ova priča nas podseća da ljubav, hrabrost i vera mogu promeniti sudbinu, čak i u najmračnijim vremenima. Kamelijina i Vladina odlučnost da budu zajedno, uprkos svim opasnostima i preprekama, ostaje simbol ljubavi koja ne poznaje granice i primer kako ljudski duh može da pobedi i najteže okolnosti. Njihova priča traje već 37 godina, a sećanje na ono što su preživeli daje snagu svima koji veruju u slobodu i pravo na sreću.