U današnjem članku želim da prepričam priču žene iz Jagodine, koja je u potrazi za medicinskim papirima svog dede naišla na otkriće koje joj je zauvek promenilo život.
- Ono što je isprva izgledalo kao obična obaveza – donošenje nalaza iz bolnice – pretvorilo se u susret sa dokumentom koji je otkrio porodičnu tajnu skrivanu decenijama. U rukama se našao izvod iz matične knjige rođenih, neobičan jer su na njemu bili precrtani matični broj i još neki podaci. U tom trenutku počela je priča koja će je odvesti ka saznanju da ima brata za kog nikada nije znala.
Ona je ovu ispovest podelila u jednoj Fejsbuk grupi krajem prošle godine, nadajući se da će joj zajednica pomoći da pronađe brata i konačno ga upozna. Na samom početku svoje priče navela je da se sve odigralo pre dve godine, kada je njen deka bio hospitalizovan i kada je od nje zatraženo da dostavi njegove ranije nalaze. Pregledajući staru papirologiju, otkrila je pomenuti izvod. Osećaj da nešto nije u redu bio je snažan, a ubrzo je čula i objašnjenje da je njena majka rodila dete koje je dato na usvajanje. U tom trenutku, kako sama priznaje, teško je mogla da poveruje u tako nešto.
Njena neverica bila je razumljiva, jer niko iz porodice do tada nije govorio o tome. Otac je bio potpuno neupućen, jer je majka dete rodila dve godine pre nego što se udala za njega. Kada je konačno smogla snage da tu temu otvori sa bakom i dekom, naišla je na šok i ćutanje, ali i na prve konkretne informacije. Rečeno joj je da se porođaj dogodio u Narodnom frontu u Beogradu, da je dete bilo muško i da je na krštenici upisano ime Dragan.
Žena iz Jagodine ističe da se ime moglo promeniti, ali da se datum rođenja ne može izbrisati. Otuda je najvažniji podatak koji je dobila – njen brat je rođen 1. maja 1988. godine, a po pričama iz porodice dat je na usvajanje jednoj porodici iz Jagodine. Taj trag postao je polazna tačka u njenoj potrazi.
- U svojoj objavi zamolila je sve koji znaju nekoga rođenog tog datuma, a ko možda odgovara opisu, da joj se jave. Njen cilj nije bio da stvara probleme, već da dođe do emotivnog trenutka susreta. Kako je napisala: “Ja samo hoću da ga upoznam i zagrlim.” Reči su odavale iskrenu želju da se premosti razdvojenost koja traje još od njegovog rođenja.
Da bi dokazala autentičnost svoje priče, priložila je i fotografiju izvoda iz matične knjige rođenih. Odziv ljudi bio je veliki, što se moglo zaključiti po broju komentara i podršci koju je dobila. Posebno je dirljivo bilo što se među komentarima našla i jedna žena koja je tvrdila da zna osobu koja bi mogla biti njen brat. Prema njenim rečima, reč je o mladiću koji je završio školu u Kragujevcu, bavio se sportom i posedovao stanove i u Jagodini i u Kragujevcu.
Ovaj podatak doneo je novu nadu i mogućnost da se potraga usmeri konkretnije. Ipak, u trenutku kada je priča objavljena, nije bilo potvrđeno da li je trag zaista tačan. Uprkos tome, cela situacija izazvala je veliko interesovanje i razne reakcije sugrađana.
Ova priča svedoči o tome koliko se u nekim porodicama čuvaju tajne, često iz straha, stida ili društvenih okolnosti. Za ženu iz Jagodine, saznanje da negde postoji brat označilo je prekretnicu. Njena poruka je bila ispunjena toplinom i iskrenošću, jer je umesto osude ili ljutnje imala samo jednu želju – da pruži zagrljaj bratu i uspostavi vezu koja im je bila uskraćena više od tri decenije.
Ovakva iskustva pokazuju da dokumenti, makar i stari i zaboravljeni, ponekad mogu biti ključ za otkrivanje duboko skrivenih delova prošlosti. Njena upornost i hrabrost da javno podeli priču poslužile su i kao primer drugima, da nikada nije kasno da se krene u potragu za istinom i da se pronađe deo porodice koji je negde nestao u životnim okolnostima.
Iako se još ne zna epilog, priča iz Jagodine ostaje snažna i potresna. Ona govori o tome kako jedan izvod iz knjige rođenih može promeniti tok života, ali i o tome kako želja za povezivanjem prevazilazi godine, tajne i zidove ćutanja.
