Miodrag Petrović, legendarni Čkalja, bio je umetnik koji je uloge donosio na jedinstven način, pa niko nije imao utisak da glumi. Replikama ovog omiljenog komičara smejale su se generacije, a koliko je bio autentičan, govori i činjenica da ga i mladi i danas obožavaju. Ipak, u privatnom životu, šala je mnogo ređe bila deo njegove svakodnevice.
Osim toga, zbog njegovog snažnog karaktera, bilo je pojedinaca s kojima se nije volio družiti. Poznavatelji Čkalje napominju da je on vodio svoju “crnu listu” na kojoj se nalazi 8 osoba.
- “Nisam bila u ‘Boljem životu’ jer sam trebala imati izravne scene s Miodragom Petrovićem Čkaljom, koji je imao popis od osam glumaca s kojima ne želi raditi, a na kojoj je bilo i moje ime. Nisam se htjela pojaviti da bi pucao samo da ga on izbaci, jer sam i očekivao takav ishod”, ispričao je Bole Stošić prije više od desetljeća, elaborirajući njihov sukob: “Posvađali smo se na Vijeću beogradske drame. Kazalište mi je bilo jako stalo, ali on je bio nesretna osoba, jer je Čkalju svi gledali na malim ekranima.
Mnoge i dalje čudi da se Paja i Jare nisu dobro slagali na snimanju popularne serije „Kamiondžije.Pavle Vuisić zazirao je od kolege, uz opasku da je pretjerao, zbog čega se Vuisić s njim teško povezivao.
- Čkalja je oštro kontrastirao s Pavlom; bio je krhak, dok je moj suprug pokazivao snagu. Dok je Miodrag bio sklon pretjerivanju, Pavle je tvrdio da se jednostavno ponašao, a ne da je glumio pred kamerama, što je primijetila udovica proslavljenog glumca Mirjana Vuisić. Mija Aleksić i Čkalja stajali su kao ikone bez premca na prostoru jugoslavenske poslijeratne popularne kulture. Često se govorilo “Druže Tito, pa Mija i Čkalja”, iako se šuškalo da se njihov odnos pokvario kad su kamere prestale raditi.
Velibor Aleksić je uz osmijeh objašnjavao da, iako su on i Čkalja više od prijatelja, van posla se ne druže. Sugerirao je da su se možda umorili od međusobnog društva nakon što su cijeli dan bili zajedno na setu.
BONUS TEKST:
Krompir je jedna od najvažnijih i najzastupljenijih namirnica u ishrani širom sveta. Potiče iz Južne Amerike, tačnije iz Andskih planina u Peruu, gde je gajen još pre više od 7.000 godina. Španija je prvi put donela krompir u Evropu u 16. veku, a od tada se proširio po celom svetu i postao osnovna namirnica u mnogim kuhinjama.
Nutritivne vrednostiKrompir je bogat izvor ugljenih hidrata, posebno škroba, koji je glavni izvor energije za telo. Takođe, sadrži vitamine i minerale, kao što su vitamin C, vitamin B6, kalijum i gvožđe. Kalijum je posebno važan jer pomaže u regulaciji krvnog pritiska, dok vitamin C ima ulogu u jačanju imunološkog sistema i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Krompir je takođe bogat vlaknima, što doprinosi boljoj probavi i zdravlju creva.
Vrste krompira.Krompir se deli u nekoliko vrsta, koje se razlikuju po boji kore, teksturi, ukusu i nameni:Tvrdi krompir (poznat i kao “krompir za kuvanje”) – Ima čvrstu teksturu, koja se ne raspada lako pri kuvanju, pa je idealan za pripremu jela kao što su salate, pečenje ili kuvanje u celini.
Meki krompir (poznat i kao “krompir za pirea”) – Ima mekšu teksturu i bogatiji, kremastiji ukus, pa je savršen za pripremu pirea, supa ili kao prilog u varivima.Krompir sa crvenom ili ljubičastom korom – Ove vrste krompira često imaju dublji ukus i koriste se u specijalnim jelima ili za pečenjeKako pripremiti krompirKrompir je izuzetno svestran i može se pripremiti na mnoge načine. Neki od najpopularnijih načina uključuju:
