U današnjem članku govorićemo o neobičnoj i dirljivoj priči žene iz Tirane, koja je svoj život potpuno posvetila jednom srpskom selu.
- Besjana, ili kako je sada svi zovu, Besa, udala se pre šest godina za Ivana Kitanovića i preselila se u selo Zaplanjsku Toponicu u opštini Gadžin Han, udaljeno više od 500 kilometara od njene rodne Tirane. Njena odluka da napusti grad i život u Albaniji nije bila laka, ali zahvaljujući ljubavi i spremnosti da se prilagodi, brzo je postala važan deo zajednice u ovom malom selu.
Njihova porodica posebno je obogaćena dolaskom dvoje blizanaca, Luke i Alekse, koje je Besa rodila pre dve godine, a koji su među svega 26 beba rođenih u celoj opštini. Pre dolaska u Srbiju, Besa je živela sasvim drugačijim životom. Završila je školu za šivenje i sedam godina radila u fabrici u Tirani, gde nije imala dodira sa seoskim poslovima poput sadnje ili kopanja. Kako sama kaže, sve te veštine naučila je tek po dolasku u Zaplanjsku Toponicu, uz pomoć svekrve, a sada se njeno svakodnevno vreme uglavnom vrti oko brige o deci i kućnim poslovima, dok joj suprug radi kao vozač.
Njena priča o dolasku u selo počinje sa slučajnim povezivanjem porodica kroz prijatelja njenog oca, advokata iz Srbije, koji je tražio devojku za svog komšiju. Taj komšija bio je Ivan, koji je došao u Tiranu da upozna Besjanu. Između njih se odmah rodila povezanost, pa je nakon venčanja Besa odlučila da započne život u Srbiji. Nije joj bilo lako, posebno jer je život u gradu, sa svim svojim sadržajima, mnogo drugačiji od života u ruralnoj sredini, ali je uspela da se brzo uklopi.
Meštani Zaplanjske Toponice govore o Besjani kao o osobi koja je izuzetno druželjubiva, topla i spremna da uvek ponudi gostima kafu ili sok, ponašajući se kao da je tu odrasla, a ne kao da je došla iz druge zemlje. Ova žena je uspela da prevaziđe jezičke i kulturne barijere, pa sada govori srpski i bavi se svim poslovima koje selo zahteva, uključujući i vožnju kola i traktora. Sve to pokazuje veliku snagu njene prilagodljivosti i želju da bude deo zajednice.
- Porodica Kitanović je za selo pravi primer koliko ljubav i trud mogu da promene život. Pre dolaska blizanaca, iako je porodica vredna i domaćinska, nedostajala su im deca koja su sada njihova najveća radost. Komšije iz sela ističu koliko je lepo videti da je neko tako uspešno uspostavio balans između tradicionalnog seoskog života i novog početka u drugoj zemlji.
Ova priča ima i širu socijalnu dimenziju jer meštani Zaplanjske Toponice ne kriju da im u selu nedostaju mladi ljudi, naročito devojke koje bi bile spremne da se udaju i ostanu da žive na selu. Mnogi mladi iz Srbije danas biraju gradove ili odlaze u inostranstvo, dok čak i devojke koje su rođene u selima često ne žele da se vrate i nastave porodični život na tom prostoru. Meštani se nadaju da će primer Besjane motivisati druge da učine slično, pa bi možda i neke njene rođake ili drugarice iz Albanije mogle da donesu novu energiju i život u ovo područje.
- Situacija u opštini Gadžin Han i okolnim selima nije nimalo laka. Nakon Drugog svetskog rata, u ovom delu Srbije živelo je oko 26.000 stanovnika, dok je danas njihov broj drastično smanjen na svega 6.000. Većina preostalih stanovnika su stariji od 60 godina, a škole imaju izuzetno mali broj učenika, svega oko 250 u celoj opštini. Ovaj trend depopulacije predstavlja veliki izazov za održivost sela i ruralnog života u ovom delu Srbije.
Priča Besjane i Ivana daje jedan drugačiji i optimističniji pogled na mogućnost povezivanja kultura i zajednica. Ona pokazuje da ljubav i otvorenost mogu da budu most između dve različite sredine i da zajedničkim trudom može da se izgradi lep i skladan život, čak i kada se nalazite daleko od mesta na kome ste rođeni. Za Besjanu, seljački život nije samo novi početak, već i ispunjenje jedne želje za porodicom, toplinom doma i prihvatanjem koje je dobila od svojih novih sugrađana.
Ona danas živi jednostavno, ali ispunjeno, baveći se kućnim poslovima i brigom o blizancima, dok joj svekrva pomaže u svakodnevnim aktivnostima. Suprug Ivan radi kao vozač i zajedno čine skladnu porodicu koja se sa radošću gleda u budućnost. Njena priča je primer kako se ljubav, prihvatanje i upornost mogu pretočiti u uspešnu životnu priču čak i na mestima gde su izazovi veliki.
Na kraju, ostaje nada da će priče poput ove podstaći druge da se ne boje promena i da će više mladih pronaći svoje mesto i sreću u ruralnim sredinama Srbije, koje, iako ponekad zaboravljene, imaju svoj poseban šarm i snagu zajedništva. Besjanin put pokazuje da je moguće izgraditi novi život daleko od kuće, ako ste spremni da prihvatite nove običaje i da se sa ljubavlju posvetite onome što imate.
Ona je danas simbol veze između Albanije i Srbije u jednom malom selu, a njena porodica predstavlja novu nadu za ovaj deo Zaplanja, gde je svaki novi život, poput njenih blizanaca, dragocen i poseban
