Velibor oženio Albanku, a kad je rodila 4. dete priredila mu šok, svekrva ni danas ne može da dođe sebi: “Najede se, napi se, iz bede je izvukosmo, a ona…”

U današnjem članku upoznaćemo priču o čoveku iz sela Polazi, podno planine Golije, koji je naučio da se ne predaje uprkos svim životnim nedaćama.

Velibor Bugarić je otac četvoro dece, suprug koji je jednom verovao u ljubav i sin koji i dalje drži svoju porodicu na okupu. Njegova priča je ispunjena ljubavlju, gubitkom, ali i neuništivom nadom.Pre više od deset godina, Velibor je napravio izbor koji je mnogima u njegovom kraju delovao neobično – oženio se Albankom. Iako su razlike u poreklu i običajima nekima bile prepreka za razumevanje, njihova veza je delovala kao skladan i srećan brak. Zajedno su gradili dom, rađali decu i delili svakodnevne radosti i brige. U njihovoj kući vladala je toplina, ispunjena smehom i zajedničkim snovima.

• Međutim, život ponekad donosi neočekivane udarce. Jednog dana, bez ikakvog upozorenja, majka je odlučila da ode – ne samo od supruga, već i od svoje dece. Napustila je porodicu i nikada se više nije vratila. Ovaj neočekivani gubitak stvorio je prazninu i bol, ali Velibor nije imao vremena za tugovanje. Morao je brzo da preuzme ulogu i oca i majke, da postane stub i oslonac svojoj deci.

Veliborovi roditelji, naročito njegova majka Ljubinka, pokazali su ogromnu snagu i ljubav. Ona je postala toplina doma, neizostavna uteha i žena koja svojom podrškom i pažnjom drži porodicu zajedno. U teškim uslovima, bez stabilnih primanja, oslanjajući se na poljoprivredu i dečiji dodatak, Bugarići nisu dozvolili da ih nesreća razbije. Uprkos brojnim izazovima, odlučili su da nastave dalje, sa verom u bolje sutra.

U momentima kada se činilo da je svet zaboravio ovu porodicu, pojavili su se ljudi dobre volje. Rođaci, prijatelji i komšije udružili su snage i pomogli Veliboru i njegovoj deci da izgrade novi dom. Nisu imali mnogo, ali su dali ono najvažnije – svoje srce i solidarnost. Sa podrškom humanitarca Hida Muratovića iz Novog Pazara stigla je i dodatna pomoć u vidu novčanih sredstava i osnovnih potrepština kao što su hrana i odeća.

Poseban trenutak za porodicu bio je dolazak Deda Mraza u selo Polazi za Novu godinu. Nije to bio običan Deda Mraz iz izloga, već pravi, ljudski, sa poklonima i osmehom koji je deci doneo radost i nadu. Tog dana, u malim rukama su se našli pokloni, ali ono što je bilo najvažnije jeste osećaj da nisu sami, da postoje ljudi koji misle na njih i žele im dobro. Deca su, možda prvi put od majčinog odlaska, osetila radost i sigurnost.

• Porodica Bugarić, iako ograničena resursima i životnim teškoćama, nalazi snagu u ljubavi bake Ljubinke, koja je njihova nepokolebljiva podrška. Ljubinka provodi većinu vremena sa unucima, trudeći se da im olakša svakodnevicu i pruži toplinu i pažnju koje im sada toliko nedostaju. Iako je i sama odrasla kao siroče, svoju životnu bol pretvara u snagu i nežnost prema najmlađima.

Ona govori o svojoj snahi s tugom i razumevanjem. Opisuje je kao dobru i vrednu, ali ističe da je ipak odlučila da ode, ostavivši decu bez majčine brige i pažnje. Ta odluka je za sve bila šok i izvor velikog bola. Ljubinka sa suzama u očima priznaje da je teško razumeti takav izbor i da joj je najteže videti unuke kako odrastaju bez majčine ljubavi i prisustva.

• Uprkos tome, baka Ljubinka ne gubi nadu i daje sve od sebe da unucima pruži stabilnost i toplinu doma. Iako joj godine i okolnosti ne olakšavaju zadatak, ona ostaje stub porodice i primer snage u najtežim trenucima. Njena najveća želja je da njen sin Velibor pronađe sreću ponovo i da oženi nekoga ko će biti podrška i snaga njihovoj porodici.

Ova priča nosi poruku o nepokolebljivosti ljudskog duha, o tome kako ljubav i zajedništvo mogu da prevaziđu najveće teškoće. Velibor Bugarić, uprkos svim izazovima, nije dopustio da ga životni udarci slome. On i njegova porodica pokazuju koliko je važna solidarnost, podrška i vera u bolje sutra.

Njihova borba nije samo priča o preživljavanju, već i o nadi, o ljudskoj dobroti koja se pojavljuje baš kada je najpotrebnija. Svaki osmeh dece, svaki topli zagrljaj bake Ljubinke, svaka pomoć koju su dobili od komšija i prijatelja – sve to zajedno čini nevidljivu mrežu ljubavi koja ih drži na okupu i daje snagu za nove početke.

U vremenu kada često zaboravljamo koliko su važni humanost i solidarnost, priča o porodici Bugarić podseća nas na to koliko je važno da budemo tu jedni za druge. Bez obzira na životne izazove, ljubav i zajedništvo ostaju najjači oslonac. Velibor i njegova deca nisu sami, a njihova budućnost je svetlija zahvaljujući ljudima koji nisu zaboravili šta znači biti čovek.

Ova životna priča nije samo priča o gubitku, već i o snazi i hrabrosti da se ide napred. Velibor je primer kako se, čak i kad se svet okrene protiv tebe, može pronaći snaga u porodici i ljudima dobre volje. Njihova priča ostaje podsećanje da nikada ne treba odustajati, jer dok postoji nada i ljubav, postoji i budućnost.