U današnjem članku govorićemo o Nenadu Jezdiću, jednom od najcenjenijih srpskih glumaca, koji je svoju životnu priču oblikovao ne samo kroz umetnost i reflektore, već i kroz jednostavnost sela i prirode.
Njegova odluka da živi na selu nije bila impulsivan potez, već duboko promišljena želja da pronađe ravnotežu između duha i tela, između umetničkog stvaralaštva i fizičkog rada na zemlji.Na svom imanju u selu Zabrdica kod Valjeva, Nenad Jezdić vodi život ispunjen prirodom i radom.
- Bavi se poljoprivredom i stočarstvom, negujući voće, povrće, pčele i stado ovaca. Njegova posvećenost fizičkom radu nije samo svakodnevica, već i izvor snage i unutrašnjeg mira. On često ističe da ga napor i umor koji dolaze od rada na zemlji čine jačim i prizemljenijim, dajući mu inspiraciju za glumačke izazove. Jezdić veruje da život na selu „drži čvrsto na zemlji“ i da mu pruža poseban osećaj svrhe, koji je neophodan za kreativni rad.
Nenad ne krije svoju ponosnu vezu sa selom, ističući kako nosi šajkaču dok obilazi svoj voćnjak, što simbolizuje njegovu duboku pripadnost i vezu sa tradicijom. On smatra da selo ne može umreti i da u njemu pronalazi pravu punoću života. Iako je na selu, nije odustao od scene – naprotiv, taj balans između dva sveta čini ga celovitim. Za njega je selo dom za ceo život, prostor koji ga ispunjava i čini snažnijim kao glumca i čoveka.
Život na selu za Nenada Jezdića nije beg od stvarnosti, već povratak njenim osnovama. Umesto gradske gužve, buke i stresa, on uživa u mirisu prirode, zvucima ptica i promenama godišnjih doba koje oblikuju njegovu svakodnevicu. Ta tišina i jednostavnost daju mu snagu da bolje razume sebe i svet oko sebe. Kako on kaže, dolazak na selo često bi se mogao protumačiti kao beg od svega, ali u njegovom slučaju to je bio zapravo beg od unutrašnjih konflikata i prevelikih pritisaka koje je gluma nosila. To je bio njegov lični podvig, čin hrabrosti da se odmakne od onoga što ga je možda gušilo, da bi pronašao mir i snagu.
Nenad Jezdić naglašava da ne vidi razliku između sebe dok radi na traktoru i kada je na sceni. Oba posla, kako kaže, zahtevaju stručnost, strast i odgovornost. Ova njegova filozofija o životu i radu predstavlja inspiraciju za mnoge, jer pokazuje da se prava vrednost ne nalazi samo u gradskim karijerama, već i u povezanosti sa zemljom, u radu koji nas prizemljuje i u trenucima tišine koja leči.
- Na selu, Nenad nije samo poznati glumac – on je i domaćin, radnik, čuvar tradicije i običaja. Upravo u toj jednostavnosti i iskrenosti nalazi svoju snagu i mir. Njegova životna priča pokazuje koliko je važno da čovek ostane veran sebi i svojim korenima, bez obzira na pritiske i očekivanja javnosti.
Nenad Jezdić je i porodičan čovek. U dugogodišnjem braku sa Sarom Jezdić, sa kojom ima četvoro dece – tri ćerke i sina – on pronalazi dodatnu snagu i podršku. Sara je vrlo diskretna i retko se pojavljuje u javnosti, jer je izabrala da svoj privatni život čuva daleko od očiju medija. Nenad ističe da je na početku braka shvatio koliko je važno da njegov „da“ bude iskreno i čisto, i da će se truditi da to obećanje nikada ne naruši. Za njega, biti vitez i čojstven čovek znači čuvati žene pored sebe kao malo vode na dlanu – što pokazuje njegov dubok poštovanje i brigu prema porodici.
Glumac je objasnio da Sara nikada ne želi da se eksponira niti da se o njoj govori u javnosti, te da su njih dvoje u braku jedno telo i jedna duša. Ta suština njihove veze zasnovana je na dubokom razumevanju i uzajamnom poštovanju. Nenad kroz svoj život na selu i svoju porodicu pokazuje kako je moguće spojiti umetnost i svakodnevicu, gradsku dinamiku i prirodu, karijeru i porodični mir.
Sve u svemu, Nenad Jezdić predstavlja retku vrstu umetnika koji nije zaboravio korene i zna vrednost života izvan scene. Njegova priča nas podseća da je prava snaga u ravnoteži, u prihvatanju različitosti, i u pronalaženju svog mesta u svetu – bilo da je to pozorište, grad ili tiho selo podno brda. U njegovom životu, rad, priroda i porodica postaju izvor istinske inspiracije i smisla, što ga čini ne samo velikim glumcem, već i izuzetnim čovekom.
